• logo
  • osnovna stranica
  • Основни суд у Бањалуци

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Правоснажна пресуда у кривичном предмету због кривичног дјела тешка крађа у покушају

    Правоснажна пресуда у кривичном предмету због кривичног дјела тешка крађа у покушају

    11.05.2022.

    БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

    РЕПУБЛИКА СРПСКА

    ОСНОВНИ СУД У БАЊАЛУЦИ

    Број: 71 0 К 270194 17 К

    Дана, 22.08.2019. године

     

    У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

     

    Основни суд у Бањалуци, судија Зоран Милојица, уз учешће записничара Маријане Бунић, у кривичном поступку против оптуженог Г. Б., званог „Б.“, сина Н., из Б., ..., због кривичног дјела тешка крађа у покушају из члана 232 став 1 тачка 2 у вези са чланом 20 Кривичног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13) - у даљем тексту: КЗ РС, по оптужници Окружног јавног тужилаштва ... од дана 11.10.2017. године, након јавног и усменог главног претреса окончаног дана 22.08.2019. године, у присуству окружног јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва Бањалука Жане Бојић и оптуженог лично, у пратњи браниоца Милане Буљић, адвоката из Бањалуке, на основу члана 293  Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17 и 66/18) – у даљем тексту ЗКП, дана 22.08.2019. године, донио је и јавно објавио сљедећу:

     

    ПРЕСУДУ

     Оптужени Г. Б., звани „Б.“, син Н. и мајке М., рођене М., рођен ... године у мјесту М., град Б., са пребивалиштем у Б., у ..., ЈМБГ ..., Србин, држављанин РС/БиХ, писмен, са завршеном основном школом, по занимању радник ожењен, отац двоје дјеце, војску служио у П. 1990/91, без чина и одликовања, лошег имовног стања, према властитом казивању осуђиван,

     

    КРИВ ЈЕ

     

    Што је:

    Дана 03.09.2016. године око 13,30 часова у Б., у насељу С., у ..., у намјери прибављања противправне имовинске користи, ушао у откључан стан А. Р., у којем су се у то вријеме поред оштећене налазиле и њена мајка Б. Р. и ћерка А.Ж., потом затворио улазна врата стана, те након што је у ходнику уочио женску кожну торбу окачену о зид, дошао до торбе и ставио руку у исту, покушавајући отуђити новчаник, у чему га је оштећена А. Р. и затекла, након чега је узела отопедско помагало, тзв. штаку коју користи њена мајка, пришла оптуженом и ухватила га за мајицу, уједно гурајући га из стана, усљед чега јој је оптужени запријетио да ће имати проблема ако догађај пријави полицији, а потом, без присвојених предмета побјегао у непознатом правцу;

     

    Дакле, на нарочито дрзак начин покушао одузети туђу покретну ствар у намјери да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, чиме је починио кривично дјело тешке крађе у покушају из члана 232 став 1 тачка 2 у вези са чланом 20  Кривичног закона Републике Српске, кажњиво по истом законском пропису,  па му суд на основу истих законских прописа  и одредби члана 5, 28, 35, 36, 38 и 39  КЗ РС  изриче:

     

    НОВЧАНУ КАЗНУ

    У ИЗНОСУ ОД 1.000,00 (хиљаду) КМ

     

    коју је оптужени дужан платити у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.

    Ако оптужени не плати новчану казну у року, суд ће без одлагања донијети одлуку да се новчана казна замијени казном затвора, тако што ће се за сваки започетих 100,00 КМ одредити један дан затвора, сходно одредбама члана 36 став 2 и 3 КЗ РС.

    На основу члана 108 ст. 3 оштећени се са евентуално постављеним имовинскоправним захтјевом упућују на парнични поступак.

    На основу члана 99 ст. 1 ЗКП у вези са чланом 96 ЗКП оптужени је дужан суду платити трошкове поступка у износу од 150,00 (стотинупедесет) КМ,  у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.

     

     

    Образложење

     

    Окружно јавно тужилаштво Бања Лука подигло је дана 11.10.2017. године оптужницу број ... против оптуженог Г. Б. због кривичног дјела тешка крађа у покушају из члана 232 став 1 тачка 2 у вези са чланом 20 Кривичног закона Републике Српске, на начин како је то ближе описано у самој оптужници. Предметна оптужница је потврђена од стране судије за претходно саслушање овог суда, рјешењем број ... Кпс, дана 22.11.2017. године.

     

    На рочишту одржаном ради изјашњења о кривици дана 28.11.2017. године оптужени Г. Б. је негирао кривицу, те је слиједом тога предмет упућен другом судији ради заказивања главног претреса.

     

    Главни претрес у овом предмету отворен је дана 26.06.2019. године, а окончан дана 22.08.2019. године. У току главног претреса, а на приједлог тужилаштва изведени су сљедећи докази: саслушање свједока А. Р., саслушање Б. Р. у својству свједока, саслушање свједока Н. Д., те су изведени материјални докази: записник о саслушању свједока А. Р., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 05.09.2016. године, записник о саслушању свједока А. Р., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, Записник о саслушању свједока Н. Д., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, фотодокументација Полицијска управа Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, службена забиљешка Полицијске станице Бањалука – Обилићево, број ... од 03.09.2016. године, службена забиљешка Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 03.09.2016. године, службена забиљешка Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, извод из казнене евиденције на име осумњиченог Г. Б., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, одсјек за потраге, број ... од 09.02.2017. године.

     

    На приједлог одбране, саслушан је оптужени у својству свједока, те изведен материјални доказ Записник о испитивању осумњиченог Горана Бојановића, МУП РС, ЦЈБ Бања Лука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељења за општи криминалитет, Одјсек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године.

     

    Суд је одбио приједлог одбране за извођење материјалних доказа медицинске документације на име Г. Б., и то: налаза и мишљење на датум 11.02.2017. године, налаза радиолога на датум 11.02.2017. године, налаза и мишљење Клиничког центра на датум 14.02.2017. године, налаза и мишљење преглед неуропсихијатра  у ЦЗМС на датум 13.02.2017. године, затим документација која се односи на потврде о отпусту лишеног са слободе на датум 09.02.2017. године ПС Лауш, са назначеном сатницом 16:00 часова, потврде о отпусту лишеног са слободе на датум 09.02.2017. године ПС Лауш са сатницом 18:40 часова, потврда о лишењу слободе ПС Лауш на датум 09.02.2017. године са назначеном сатницом привођења, потврда о лишењу слободе са Одјељена за општи криминалитет, ПС Центар од 09.02.2017. године, потврда о отпусту лица лишеног са слободе од  08.02.2017. године, с обзиром да су исти ирелевантни за конкретни кривични поступак,те наводе из предметне оптужнице.

     

    У својој завршној ријечи окружни јавни тужилац је изјавила да након спроведеног поступка тужилаштво у цјелости остаје код подигнуте оптужнице, а првенствено с обзиром на исказе саслушаних свједока и то А. Р. и Б. Р. које су и пред судом потврдиле своје исказе дате у току истраге, те изведених материјалних доказа, и слиједом свега претходно наведеног, окружни јавни тужилац је предложила суду да оптуженог огласи кривим, узимајући у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности које стоје на страни оптуженог.

     

    Одбрана је у приликом излагања завршне ријечи истакнула да ниједан од саслушаних свједока није остао код свог исказа датог у истражном поступку, те да је одбрана у току поступка била у потпуности конципирана на показивању овом суду да су докази у конкретном предмету прибављени незаконито, те с обзиром да није утврђен ни минималан степен вјеродостојности у то да је оптужени починио предметно кривично дјело, одбрана је предложила да се исти ослободи свих оптужби.

     

    Оптужени је у завршној ријечи изјавио да није крив за предметно кривично дјело.

     

    Суд је, након што је извео све наведене доказе, цијенећи сваки доказ појединачно, а и у њиховој међусобној вези, сходно одредби члана 295 став 2 ЗКП, одлучио као у изреци рјешења и то из сљедећих разлога:

     

    На основу исказа свједока А. Р., датог на главном претресу дана 26.06.2019. године, као и исказа овог свједока датог у фази истраге на Записник о саслушању свједока А. П. Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 05.09.2016. године и на Записник о саслушању свједока А. Р., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број .... од 08.02.2017. године, с обзиром да је иста пред овим судом у потпуности потврдила своје исказе претходно дате у истражном поступку, овај суд је утврдио да се критичног дана у стану који се налази на адреси ..., у Бањалуци, свједокиња А. Р. налазила у великој соби, а њена мајка заједно са њеном ћерком која је носила слушалице на ушима, у трпезарији претходно поменутог стана. Даље, овај суд је утврдио и да је иста након што је чула врисак мајке, дошла у предсобље стана у ком тренутку је видјела оптуженог како улази на врата њиховог стана, те да исти једном руком покушава да закључа врата, а да му се друга рука налазила на њеној торби која је стајала на вјешалици покушавајући да из торбе узме новчаник. Затим, овај суд је утврдио да је на питање мајке свједокиње А. оптужени изјавио да тражи извјесног комшију П., који је према исказу свједокиње А. преминуо прије пар година, да је у том тренутку свједокиња А. узела штаку коју користи њена мајка, те изгурала оптуженог у ходник зграде, затворивши врата и довикнувши мајци да позове полицију, на што је оптужени упутио пријетњу свједокињи изговоривши: „Само пробај звати полицију“, али је мајка исте ипак то и учинила. Затим, на основу исказа исте, суд је утврдио да је непосредно након критичног догађаја детаљно описала лице, те извршила радње препознавања у полицијској станици, и да том приликом нико од присутних није сугерисао нити инструисао исту које лице треба да препозна као оно које се у спорном тренутку налазило у стану њене мајке. На посебан упит суда, иста је изјавила да је видјела оптуженог директно, односно да се нашла с њим лице у лице спорног тренутка, а што је и потврдила након што јој је од стране окружног јавног тужиоца предочена Фотодокументација Полицијске управе Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, на основу које је суд закључио да је свједокиња А. Р. дана 08.02.2017. године у просторијама Крим. технике ПУ Бања Лука, између пет лица мушког пола, приближно исте конституције и животне доби, препознала управо оптуженог Г. Б., као лице које је у њеном стану покушало да изврши предметну крађу, а што је евидентно и из слика број 9, 10 и 11 наведене фотодокументације. На посебан упит окружног јавног тужиоца, с обзиром да је иста оштећена овим кривичним дјелом, иста је изјавила да не тражи накнаду штете.

     

    Цијенећи записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, овај суд је утврдио да је свједокиња А. Р., дана 08.02.2017. године, у просторијама ЦЈБ Бања Лука, Сектора криминалистичке полиције, Одјљења за општи криминалитет, Одсјека за разбојништва, након описивања лица које треба да препозна, између пет показаних лица мушког пола, са сто постотном сигурношћу изјавила да је лице под редним бројем 2, а које је представљао оптужени Г. Б., лице које покушало да изврши кривично дјело спорног дана у стану њених родитеља.

     

    С обзиром да је исказ свједокиње А. Р. у потпуној сагласности са исказима исте датим у току истраге, да је све оно што је иста рекла непосредно након спорног догађаја у потпуности потврдила и на главном претресу који је одржан након дужег протека времена од самог догађаја, те будући да је исказ исте и у сагласности са материјалним доказима и то изведеном фотодокументацијом Полицијске управе Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, те записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године,  те у коначници и са исказом свједокње Б. Р., овај суд је истом поклонио вјеру у потпуности, те оцијенио исти као вјеродостојан, логички повезан и истинит.

     

    На главном претресу одржаном истог дана свој исказ је дала и Б. Р. у својству свједока. Цијенећи исти, суд је закључио да је спорнога дана 03.09.2016. године, око 13:30 часова, спремајући се да иде из стана, свједокиња Б. Р. се налазила у трпезарији истог на адреси ..., заједно са унуком која је у том тренутку носила слушалице на ушима, док се њена ћерка налазила у другој просторији припремајући тепихе за изношење из стана и њихово прање. Затим, суд је на основу исказа исте утврдио и да је у тренутку када је угледала оптуженог окренутог леђима на улазним вратима свога стана, како држи руку једну на брави, а другу на торби и новчанику који је извадио из ње, у тренутку када се из профила окренуо истој изјавивши да тражи извјесног комшију П., угледавши његово лице, свједокиња Б. вриснула и узвикнула: „лопов“, на који врисак је дотрчала њења кћерка из сусједне собе, те уз помоћ њене штаке изгурала оптуженог из стана, довикнувши мајци и ћерки да се закључају и да позову полицију, а што су исте и учиниле, док се свједокиња А. задржала на стубишту заједно са оптуженим који се у једном тренутку истргао и повјегао низ степениште. Даље, иста је на главном претресу изјавила да је након што је покренута истага, вршила радње препознавања осумњиченог лица за предметно кривично дјело, и то у станици полиције на Старчевици на основу приложене фтодокументације, те након тога у Центру јавне безбједности, али да је том приликом између понуђених лица, погрешно указала на друго, за које су јој касније рекли да је извјесни кућни мајстор. Међутим, на главном претресу, иста је са сигурношћу изјавила да у полицији није извршила правилно препознавање, али данас, указавши на оптуженог, са стопостотном сигурношћу потврдила да је  управо он лице које се спорног дана нашло у њеном стану. Суд је, узимајући у обзир старију животну доб свједокиње Б. Р., те имајући у виду да је у свим одлучним чињеницама исказ исте дат на главном претресу у потпуној сагласности са исказом свједокиње А. Р., овај суд је исказу датом на главном претресу поклонио вјеру и оцијенио га као истинитим.

     

    На основу исказа свједока Н. Д.  датог на главном претресу суд је утврдио да је исти у сродству са оптуженим, тачније, да му је оптужени зет.  На главном претресу свједок Д. је изјавио да су га приликом давања изјаве полицијским службеницима у вези предметног кривичног дјела које је извршио његов зет, тј, овдје оптужени Б., исти одвезли до погрешне бензинске пумпе Нешковић која иде према Врбањи, а да је заправо, свједок Д. критичног дана одвезао оптуженог на бензинску пумпу Нешковић која се налази на Старчевици, и да га након што је изашао из аута, није чекао, већ отишао са исте. С обзиром да је свједока Д. свједочењем пред овим судом у потпуности измијенио свој исказ дат у току истражног поступка, од стране Окружног јавног тужиоца му је предочена његова изјава дата на Записник о саслушању свједока Н. Д., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, а чији потпис на исто је свједок Д. потврдио као свој. Након читања изјаве од стране окружног јавног тужиоца у којој је исти навео да је дана 03.09.2016. године око 13,00 часова примио позив од свог зета, оптуженог Б., да дође по њега на томболу која се налази преко пута Хирургије, а што је исти и учинио, а затим га одвезао на Старчевицу, на њему непознату адресу, испред неке зграде, како би оптужени дошао код неког колеге који му дугује паре, те да му је том приликом оптужени рекао да остане у ауту и сачека док се он врати, и да је након отприлике пет минута ужурбано се вратио у ауто и рекао да његовог колеге нема и да га вози кући, а што је исти и учинио, и даље изјавио да му је оптужени тек након 15 дана рекао да је тог дана „ишао код неке бабе у стан, и да га је баба ударила штапом по раменима, те даје он након тог побјегао из стана“.  Свједок Д. је на ове наводе из његове изјаве у току истраге изјавио да могу бити тачни, и да иако се не сјећа добро, али ако тако пише, да је то исти сигурно и изјавио. На посебан упит браниоца оптуженог, свједок је изјавио да је том приликом држан два дана и једну ноћ у полицијској станици ради давања претходно наведене изјаве, да је ту изјаву дао и потписао, али да није исту прочитао, те да се није жалио ником на поступање полицијских службеника. На поновни упит окружног јавног тужиоца на околности да је у записнику писало да су истог у 12:40 часова пустили из полицијске станице, а да је исти изјавио на главном претресу да је било ипак 20,00 часова, свједок Д. је изјавио да није тачно то што је наведено у записнику, и да он зна колико је часова било с обзиром да је мрак био када је он изашао из полицијске станице.

     

    Суд је, цијенећи исказ свједока Д., будући да је исти мијењао исказе дате у фази истраге и у току главног претреса, поклонио вјеру истом датом у истрази на записник, те прихватио исти као једини истинит, будући да је дат непосредно након спорног догађаја, те узимајући у обзир да је свједочење овог свједока пред судом било уопштено и у крајњој мјери неувјерљиво, те, по мишљењу суда, с обзиром да су исти сродници, усмјерено једино на побољшање положаја оптуженог у овом предмету, те издејствовање што повољније одлуке по истог.

     

    На приједлог одбране, на главном претресу одржаном дана 22.08.2019. године саслушан је и оптужени Г. Б. у својству свједока. Том приликом, исти је изјавио да не познаје Р. А. и Р. Б., да је први пут чуо за конкретна имена приликом саслушања у полицијској станици, затим да не познаје никог на адреси ..., да такође није чуо ни за извјесног П.. Даље, исти је изјавио да је приликом давањњ изјаве испитиван не само на околности предметног дјела, већ и на околности извршења неколицине других предмета, да је саслушаван у више полицијских станица у Бањалуци, и да је укупно вријеме проведено у полицијским станицама износило 36 сати, да је потписао све записнике и не читајући, да му полицијски службеници нису пријетили, али да су истог тукли. Затим, исти је изјавио да је свједок Д. возио оптуженог до Нешковић пумпе, али да се не може спорног дана сјетити гдје је био, с обзиром на дужи протек времена. Након тога, исти је на упит браниоца, изјавио да је правоснажно осуђиван, али да до сада није одговарао за кривично дјело крађе или тешке крађе. Такође, исти је изјавио да је након саслушања у полицији, отишао и затражио медицинску помоћ љекара. На посебан упит тужиоца исти је изјавио да га је више лица тукло, али да није пријавио ником јер не зна коме би пријавио.

     

    Суд није поклонио вјеру исказу оптуженог у својству свједока с обзиром да је исти у потпуној колизији са изјавама свједока А. и Б. Р., као и изјаве свједока дате на записник у току истраге, а које је суд већ претходно оцијенио као истините и вјеродостојне, те са изведеним материјалним доказима, а и с обзиром да је суд током свједочења оптуженог стекао увјерење да је исказ истог  унапријед срачунат на побољшање положаја оптуженог у овом кривичном поступку, те у коначници и на доношење ослобађајуће пресуде.

     

    На основу Записника о испитивању осумњиченог Г. Б., МУП РС, ЦЈБ Бања Лука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељења за општи криминалитет, Одјсек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, а који је изведен од стране одбране, овај суд је утврдио да је оптужени, тада осумњичени, за предметно кривично дјело дана 08.02.2017. године, у ЦЈБ Бања Лука дао изјаву у својству осумњиченог те том приликом изјавио да није крив за предметно кривично дјело.

     

    На основу Службене забиљешка Полицијске станице Бањалука – Обилићево, број ... од 03.09.2016. године и Службене забиљешке Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 03.09.2016. године, овај суд је утврдио да су полицијски службеници ПС Обилићево дана 03.09.2019. године сачинили службене забиљешке у вези са поступањем по пријави А. Р., а на околности  извршења тешке крађе у покушају, у стану који се налази на адреси у улици ..., у Б..

     

    На основу Службене забиљешка Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, овај суд је утврдио да је полицијски службеник ЦЈБ Бања Лука, Сектора криминалистичке полиције, дана 08.02.2017. године обавио разговор са поступајућим тужиоцем, те упознао исту са свим извршеним оперативним радњама, а поводом извршеног кривичног дјела на штету А. Р..

     

    Према одредби члана 232 став 1 тачка 2 Кривичног закона одређено је да кривично дјело тешке крађе постоји ако је крађа извршена на нарочито опасан или нарочито дрзак начин, док је одредбом члана 20 КЗ РС предвиђено да ће онај ко са умишљајем започне извршење кривичног дјела, али га не доврши, казнити и за покушај кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године, или тежа казна, а за покушај другог кривичног дјела само када закон изричито прописује кажњавање и за покушај.

     

    На основу свих спроведених доказа у току главног поступка, а првенствено из сагласних исказа свједока А. Р. и Б. Р., а који су били кључни за овај кривични поступак с обзиром да су исте биле непосредни очевици предметног кривичног дјела, суд је утврдио да је дана 03.09.2016. године, око 13:30 часова, у стану који се налази на адреси ..., у Б., оптужени Г. Б., у намјери прибављања противправне имовинске користи, ушао у откључан стан Р., у којем су се у том тренутку налазиле како свједокиње А. и Б., тако и ћерка А. Р., у да је том приликом из торбе у којој се налазио новчаник, покушао отуђити исти, али да га је у том чину спријечила управо А. Р. која је ортопедским помагалом своје мајке изгурала оптуженог из стана, те упркос његовим пријетњама, довикнула мајци да позове полицију, а што је иста и учинила. На овакав закључак суда, односно да је оптужени починио предметно дјело на начин како је то преходно и описано, довели су и изведени материјани докази, првенствено записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, те и фотодокументација Полицијске управе Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, на основу које је суд утврдио да је А. Р. са 100% сигурношћу потврдила да је оптужени лице које је спорног дана покушало да изврши предметну крађу у стану на адреси ..., у Бањалуци.

     

    Овај суд налази да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела био урачунљив и да нису постојале околности које би довеле у сумњу овакав закључак. Што се тиче виности, даље, овај суд налази да је оптужени предметно кривично дјело починио са директним умишљајем, односно да је био свјестан свог дјела и хтио његово извршење, на шта указује и начин поступања оптуженог, тј. да је оптужени ушао у затворен стан оштећених те из торбе оштећене покушао да узме новчаник.

     

    Приликом одмјеравања казне, у смислу члана 37  КЗ РС, суд је цијенећи извод из казнене евиденције на име осумњиченог Г. Б., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, одсјек за потраге, број ... од 09.02.2017. године, констатовао да је по истом оптужени неосуђиван, али с обзиром да исти датира из 2017. године, а да је оптужени на главном претресу изјавио да је већ правоснажно осуђиван, суд је узео ранију осуђиваност као отежавајућу околност. Од олакшавајућих околности, суд на страни оптуженог није нашао ниједну.

     

    Сходно напријед наведеном, будући да је за кривично дјело тешка крађа из члана 232 став 1 тачка 2 КЗ РС прописана казна (казна затвора од једне до осам година), те узимајући у обзир да се оптужени предметном оптужницом терети за покушај овог кривичног дјела, а да је одредбом члана 20 став 2 прописано да ће се учинилац за покушај казнити блаже у границама казне прописане за кривично дјело, а да се може и блаже казнити, овај суд је оптуженом Г. Б. изрекао новчану казну у износу од 1.000,00 (хиљаду) КМ, а коју је оптужени дужан платити у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде. Ако оптужени не плати новчану казну у року, суд ће без одлагања донијети одлуку да се новчана казна замијени казном затвора, тако што ће се за сваки започетих 100,00 КМ одредити један дан затвора, сходно одредбама члана 36 став 2 и 3 КЗ РС. Овај суд сматра да ће овако изречена санкција остварити сврху кажњавања из члана 28 КЗ  РС, тј. утицати на оптуженог да не чини кривична дјела и остварити утицај на његово преваспитање, остварити утицај на друге да не чине кривична дјела, те утицати на развијање и учвршћивање друштвене одговорности изражавањем друштвене осуде за кривично дјело и неопходност поштовања закона.

    На основу члана 108 ст. 3 оштећени се са евентуално постављеним имовинскоправним захтјевом упућују на парнични поступак, с обзиром да подаци у спису не пружају довољно основа за одлучивање о истом.

     

    На основу члана 99 ст. 1 ЗКП у вези са чланом 96 ЗКП оптужени је дужан суду платити трошкове поступка у износу од 150,00 (стотинупедесет) КМ на име судског паушала, а који износ паушалних трошкова суд је одмјерио сходно личним и имовинским приликама оптуженог, те имајући и виду да се ради о не претјерано сложеном поступку који није трајао дуго, у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.

     

     

    Записничар:                                                                                                         Судија                                                                                                       

    Маријана Бунић                                                                                  Зоран Милојица

                                                                                                                 

     

     

    ПОУКА О ПРАВНОМ ЛИЈЕКУ:

    Против ове пресуде дозвољена је жалба Окружном суду Бањалука, путем овог суда, у року од 15 дана од дана пријема пресуде.       

    Приказана вијест је на:
    7 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Правоснажна пресуда у кривичном предмету због кривичног дјела тешка крађа у покушају

    Правоснажна пресуда у кривичном предмету због кривичног дјела тешка крађа у покушају

    11.05.2022.

    БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

    РЕПУБЛИКА СРПСКА

    ОСНОВНИ СУД У БАЊАЛУЦИ

    Број: 71 0 К 270194 17 К

    Дана, 22.08.2019. године

     

    У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

     

    Основни суд у Бањалуци, судија Зоран Милојица, уз учешће записничара Маријане Бунић, у кривичном поступку против оптуженог Г. Б., званог „Б.“, сина Н., из Б., ..., због кривичног дјела тешка крађа у покушају из члана 232 став 1 тачка 2 у вези са чланом 20 Кривичног закона Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 49/03, 108/04, 37/06, 70/06, 73/10, 1/12 и 67/13) - у даљем тексту: КЗ РС, по оптужници Окружног јавног тужилаштва ... од дана 11.10.2017. године, након јавног и усменог главног претреса окончаног дана 22.08.2019. године, у присуству окружног јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва Бањалука Жане Бојић и оптуженог лично, у пратњи браниоца Милане Буљић, адвоката из Бањалуке, на основу члана 293  Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17 и 66/18) – у даљем тексту ЗКП, дана 22.08.2019. године, донио је и јавно објавио сљедећу:

     

    ПРЕСУДУ

     Оптужени Г. Б., звани „Б.“, син Н. и мајке М., рођене М., рођен ... године у мјесту М., град Б., са пребивалиштем у Б., у ..., ЈМБГ ..., Србин, држављанин РС/БиХ, писмен, са завршеном основном школом, по занимању радник ожењен, отац двоје дјеце, војску служио у П. 1990/91, без чина и одликовања, лошег имовног стања, према властитом казивању осуђиван,

     

    КРИВ ЈЕ

     

    Што је:

    Дана 03.09.2016. године око 13,30 часова у Б., у насељу С., у ..., у намјери прибављања противправне имовинске користи, ушао у откључан стан А. Р., у којем су се у то вријеме поред оштећене налазиле и њена мајка Б. Р. и ћерка А.Ж., потом затворио улазна врата стана, те након што је у ходнику уочио женску кожну торбу окачену о зид, дошао до торбе и ставио руку у исту, покушавајући отуђити новчаник, у чему га је оштећена А. Р. и затекла, након чега је узела отопедско помагало, тзв. штаку коју користи њена мајка, пришла оптуженом и ухватила га за мајицу, уједно гурајући га из стана, усљед чега јој је оптужени запријетио да ће имати проблема ако догађај пријави полицији, а потом, без присвојених предмета побјегао у непознатом правцу;

     

    Дакле, на нарочито дрзак начин покушао одузети туђу покретну ствар у намјери да њеним присвајањем прибави себи противправну имовинску корист, чиме је починио кривично дјело тешке крађе у покушају из члана 232 став 1 тачка 2 у вези са чланом 20  Кривичног закона Републике Српске, кажњиво по истом законском пропису,  па му суд на основу истих законских прописа  и одредби члана 5, 28, 35, 36, 38 и 39  КЗ РС  изриче:

     

    НОВЧАНУ КАЗНУ

    У ИЗНОСУ ОД 1.000,00 (хиљаду) КМ

     

    коју је оптужени дужан платити у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.

    Ако оптужени не плати новчану казну у року, суд ће без одлагања донијети одлуку да се новчана казна замијени казном затвора, тако што ће се за сваки започетих 100,00 КМ одредити један дан затвора, сходно одредбама члана 36 став 2 и 3 КЗ РС.

    На основу члана 108 ст. 3 оштећени се са евентуално постављеним имовинскоправним захтјевом упућују на парнични поступак.

    На основу члана 99 ст. 1 ЗКП у вези са чланом 96 ЗКП оптужени је дужан суду платити трошкове поступка у износу од 150,00 (стотинупедесет) КМ,  у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.

     

     

    Образложење

     

    Окружно јавно тужилаштво Бања Лука подигло је дана 11.10.2017. године оптужницу број ... против оптуженог Г. Б. због кривичног дјела тешка крађа у покушају из члана 232 став 1 тачка 2 у вези са чланом 20 Кривичног закона Републике Српске, на начин како је то ближе описано у самој оптужници. Предметна оптужница је потврђена од стране судије за претходно саслушање овог суда, рјешењем број ... Кпс, дана 22.11.2017. године.

     

    На рочишту одржаном ради изјашњења о кривици дана 28.11.2017. године оптужени Г. Б. је негирао кривицу, те је слиједом тога предмет упућен другом судији ради заказивања главног претреса.

     

    Главни претрес у овом предмету отворен је дана 26.06.2019. године, а окончан дана 22.08.2019. године. У току главног претреса, а на приједлог тужилаштва изведени су сљедећи докази: саслушање свједока А. Р., саслушање Б. Р. у својству свједока, саслушање свједока Н. Д., те су изведени материјални докази: записник о саслушању свједока А. Р., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 05.09.2016. године, записник о саслушању свједока А. Р., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, Записник о саслушању свједока Н. Д., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, фотодокументација Полицијска управа Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, службена забиљешка Полицијске станице Бањалука – Обилићево, број ... од 03.09.2016. године, службена забиљешка Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 03.09.2016. године, службена забиљешка Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, извод из казнене евиденције на име осумњиченог Г. Б., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, одсјек за потраге, број ... од 09.02.2017. године.

     

    На приједлог одбране, саслушан је оптужени у својству свједока, те изведен материјални доказ Записник о испитивању осумњиченог Горана Бојановића, МУП РС, ЦЈБ Бања Лука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељења за општи криминалитет, Одјсек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године.

     

    Суд је одбио приједлог одбране за извођење материјалних доказа медицинске документације на име Г. Б., и то: налаза и мишљење на датум 11.02.2017. године, налаза радиолога на датум 11.02.2017. године, налаза и мишљење Клиничког центра на датум 14.02.2017. године, налаза и мишљење преглед неуропсихијатра  у ЦЗМС на датум 13.02.2017. године, затим документација која се односи на потврде о отпусту лишеног са слободе на датум 09.02.2017. године ПС Лауш, са назначеном сатницом 16:00 часова, потврде о отпусту лишеног са слободе на датум 09.02.2017. године ПС Лауш са сатницом 18:40 часова, потврда о лишењу слободе ПС Лауш на датум 09.02.2017. године са назначеном сатницом привођења, потврда о лишењу слободе са Одјељена за општи криминалитет, ПС Центар од 09.02.2017. године, потврда о отпусту лица лишеног са слободе од  08.02.2017. године, с обзиром да су исти ирелевантни за конкретни кривични поступак,те наводе из предметне оптужнице.

     

    У својој завршној ријечи окружни јавни тужилац је изјавила да након спроведеног поступка тужилаштво у цјелости остаје код подигнуте оптужнице, а првенствено с обзиром на исказе саслушаних свједока и то А. Р. и Б. Р. које су и пред судом потврдиле своје исказе дате у току истраге, те изведених материјалних доказа, и слиједом свега претходно наведеног, окружни јавни тужилац је предложила суду да оптуженог огласи кривим, узимајући у обзир све олакшавајуће и отежавајуће околности које стоје на страни оптуженог.

     

    Одбрана је у приликом излагања завршне ријечи истакнула да ниједан од саслушаних свједока није остао код свог исказа датог у истражном поступку, те да је одбрана у току поступка била у потпуности конципирана на показивању овом суду да су докази у конкретном предмету прибављени незаконито, те с обзиром да није утврђен ни минималан степен вјеродостојности у то да је оптужени починио предметно кривично дјело, одбрана је предложила да се исти ослободи свих оптужби.

     

    Оптужени је у завршној ријечи изјавио да није крив за предметно кривично дјело.

     

    Суд је, након што је извео све наведене доказе, цијенећи сваки доказ појединачно, а и у њиховој међусобној вези, сходно одредби члана 295 став 2 ЗКП, одлучио као у изреци рјешења и то из сљедећих разлога:

     

    На основу исказа свједока А. Р., датог на главном претресу дана 26.06.2019. године, као и исказа овог свједока датог у фази истраге на Записник о саслушању свједока А. П. Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 05.09.2016. године и на Записник о саслушању свједока А. Р., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број .... од 08.02.2017. године, с обзиром да је иста пред овим судом у потпуности потврдила своје исказе претходно дате у истражном поступку, овај суд је утврдио да се критичног дана у стану који се налази на адреси ..., у Бањалуци, свједокиња А. Р. налазила у великој соби, а њена мајка заједно са њеном ћерком која је носила слушалице на ушима, у трпезарији претходно поменутог стана. Даље, овај суд је утврдио и да је иста након што је чула врисак мајке, дошла у предсобље стана у ком тренутку је видјела оптуженог како улази на врата њиховог стана, те да исти једном руком покушава да закључа врата, а да му се друга рука налазила на њеној торби која је стајала на вјешалици покушавајући да из торбе узме новчаник. Затим, овај суд је утврдио да је на питање мајке свједокиње А. оптужени изјавио да тражи извјесног комшију П., који је према исказу свједокиње А. преминуо прије пар година, да је у том тренутку свједокиња А. узела штаку коју користи њена мајка, те изгурала оптуженог у ходник зграде, затворивши врата и довикнувши мајци да позове полицију, на што је оптужени упутио пријетњу свједокињи изговоривши: „Само пробај звати полицију“, али је мајка исте ипак то и учинила. Затим, на основу исказа исте, суд је утврдио да је непосредно након критичног догађаја детаљно описала лице, те извршила радње препознавања у полицијској станици, и да том приликом нико од присутних није сугерисао нити инструисао исту које лице треба да препозна као оно које се у спорном тренутку налазило у стану њене мајке. На посебан упит суда, иста је изјавила да је видјела оптуженог директно, односно да се нашла с њим лице у лице спорног тренутка, а што је и потврдила након што јој је од стране окружног јавног тужиоца предочена Фотодокументација Полицијске управе Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, на основу које је суд закључио да је свједокиња А. Р. дана 08.02.2017. године у просторијама Крим. технике ПУ Бања Лука, између пет лица мушког пола, приближно исте конституције и животне доби, препознала управо оптуженог Г. Б., као лице које је у њеном стану покушало да изврши предметну крађу, а што је евидентно и из слика број 9, 10 и 11 наведене фотодокументације. На посебан упит окружног јавног тужиоца, с обзиром да је иста оштећена овим кривичним дјелом, иста је изјавила да не тражи накнаду штете.

     

    Цијенећи записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, овај суд је утврдио да је свједокиња А. Р., дана 08.02.2017. године, у просторијама ЦЈБ Бања Лука, Сектора криминалистичке полиције, Одјљења за општи криминалитет, Одсјека за разбојништва, након описивања лица које треба да препозна, између пет показаних лица мушког пола, са сто постотном сигурношћу изјавила да је лице под редним бројем 2, а које је представљао оптужени Г. Б., лице које покушало да изврши кривично дјело спорног дана у стану њених родитеља.

     

    С обзиром да је исказ свједокиње А. Р. у потпуној сагласности са исказима исте датим у току истраге, да је све оно што је иста рекла непосредно након спорног догађаја у потпуности потврдила и на главном претресу који је одржан након дужег протека времена од самог догађаја, те будући да је исказ исте и у сагласности са материјалним доказима и то изведеном фотодокументацијом Полицијске управе Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, те записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године,  те у коначници и са исказом свједокње Б. Р., овај суд је истом поклонио вјеру у потпуности, те оцијенио исти као вјеродостојан, логички повезан и истинит.

     

    На главном претресу одржаном истог дана свој исказ је дала и Б. Р. у својству свједока. Цијенећи исти, суд је закључио да је спорнога дана 03.09.2016. године, око 13:30 часова, спремајући се да иде из стана, свједокиња Б. Р. се налазила у трпезарији истог на адреси ..., заједно са унуком која је у том тренутку носила слушалице на ушима, док се њена ћерка налазила у другој просторији припремајући тепихе за изношење из стана и њихово прање. Затим, суд је на основу исказа исте утврдио и да је у тренутку када је угледала оптуженог окренутог леђима на улазним вратима свога стана, како држи руку једну на брави, а другу на торби и новчанику који је извадио из ње, у тренутку када се из профила окренуо истој изјавивши да тражи извјесног комшију П., угледавши његово лице, свједокиња Б. вриснула и узвикнула: „лопов“, на који врисак је дотрчала њења кћерка из сусједне собе, те уз помоћ њене штаке изгурала оптуженог из стана, довикнувши мајци и ћерки да се закључају и да позову полицију, а што су исте и учиниле, док се свједокиња А. задржала на стубишту заједно са оптуженим који се у једном тренутку истргао и повјегао низ степениште. Даље, иста је на главном претресу изјавила да је након што је покренута истага, вршила радње препознавања осумњиченог лица за предметно кривично дјело, и то у станици полиције на Старчевици на основу приложене фтодокументације, те након тога у Центру јавне безбједности, али да је том приликом између понуђених лица, погрешно указала на друго, за које су јој касније рекли да је извјесни кућни мајстор. Међутим, на главном претресу, иста је са сигурношћу изјавила да у полицији није извршила правилно препознавање, али данас, указавши на оптуженог, са стопостотном сигурношћу потврдила да је  управо он лице које се спорног дана нашло у њеном стану. Суд је, узимајући у обзир старију животну доб свједокиње Б. Р., те имајући у виду да је у свим одлучним чињеницама исказ исте дат на главном претресу у потпуној сагласности са исказом свједокиње А. Р., овај суд је исказу датом на главном претресу поклонио вјеру и оцијенио га као истинитим.

     

    На основу исказа свједока Н. Д.  датог на главном претресу суд је утврдио да је исти у сродству са оптуженим, тачније, да му је оптужени зет.  На главном претресу свједок Д. је изјавио да су га приликом давања изјаве полицијским службеницима у вези предметног кривичног дјела које је извршио његов зет, тј, овдје оптужени Б., исти одвезли до погрешне бензинске пумпе Нешковић која иде према Врбањи, а да је заправо, свједок Д. критичног дана одвезао оптуженог на бензинску пумпу Нешковић која се налази на Старчевици, и да га након што је изашао из аута, није чекао, већ отишао са исте. С обзиром да је свједока Д. свједочењем пред овим судом у потпуности измијенио свој исказ дат у току истражног поступка, од стране Окружног јавног тужиоца му је предочена његова изјава дата на Записник о саслушању свједока Н. Д., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, а чији потпис на исто је свједок Д. потврдио као свој. Након читања изјаве од стране окружног јавног тужиоца у којој је исти навео да је дана 03.09.2016. године око 13,00 часова примио позив од свог зета, оптуженог Б., да дође по њега на томболу која се налази преко пута Хирургије, а што је исти и учинио, а затим га одвезао на Старчевицу, на њему непознату адресу, испред неке зграде, како би оптужени дошао код неког колеге који му дугује паре, те да му је том приликом оптужени рекао да остане у ауту и сачека док се он врати, и да је након отприлике пет минута ужурбано се вратио у ауто и рекао да његовог колеге нема и да га вози кући, а што је исти и учинио, и даље изјавио да му је оптужени тек након 15 дана рекао да је тог дана „ишао код неке бабе у стан, и да га је баба ударила штапом по раменима, те даје он након тог побјегао из стана“.  Свједок Д. је на ове наводе из његове изјаве у току истраге изјавио да могу бити тачни, и да иако се не сјећа добро, али ако тако пише, да је то исти сигурно и изјавио. На посебан упит браниоца оптуженог, свједок је изјавио да је том приликом држан два дана и једну ноћ у полицијској станици ради давања претходно наведене изјаве, да је ту изјаву дао и потписао, али да није исту прочитао, те да се није жалио ником на поступање полицијских службеника. На поновни упит окружног јавног тужиоца на околности да је у записнику писало да су истог у 12:40 часова пустили из полицијске станице, а да је исти изјавио на главном претресу да је било ипак 20,00 часова, свједок Д. је изјавио да није тачно то што је наведено у записнику, и да он зна колико је часова било с обзиром да је мрак био када је он изашао из полицијске станице.

     

    Суд је, цијенећи исказ свједока Д., будући да је исти мијењао исказе дате у фази истраге и у току главног претреса, поклонио вјеру истом датом у истрази на записник, те прихватио исти као једини истинит, будући да је дат непосредно након спорног догађаја, те узимајући у обзир да је свједочење овог свједока пред судом било уопштено и у крајњој мјери неувјерљиво, те, по мишљењу суда, с обзиром да су исти сродници, усмјерено једино на побољшање положаја оптуженог у овом предмету, те издејствовање што повољније одлуке по истог.

     

    На приједлог одбране, на главном претресу одржаном дана 22.08.2019. године саслушан је и оптужени Г. Б. у својству свједока. Том приликом, исти је изјавио да не познаје Р. А. и Р. Б., да је први пут чуо за конкретна имена приликом саслушања у полицијској станици, затим да не познаје никог на адреси ..., да такође није чуо ни за извјесног П.. Даље, исти је изјавио да је приликом давањњ изјаве испитиван не само на околности предметног дјела, већ и на околности извршења неколицине других предмета, да је саслушаван у више полицијских станица у Бањалуци, и да је укупно вријеме проведено у полицијским станицама износило 36 сати, да је потписао све записнике и не читајући, да му полицијски службеници нису пријетили, али да су истог тукли. Затим, исти је изјавио да је свједок Д. возио оптуженог до Нешковић пумпе, али да се не може спорног дана сјетити гдје је био, с обзиром на дужи протек времена. Након тога, исти је на упит браниоца, изјавио да је правоснажно осуђиван, али да до сада није одговарао за кривично дјело крађе или тешке крађе. Такође, исти је изјавио да је након саслушања у полицији, отишао и затражио медицинску помоћ љекара. На посебан упит тужиоца исти је изјавио да га је више лица тукло, али да није пријавио ником јер не зна коме би пријавио.

     

    Суд није поклонио вјеру исказу оптуженог у својству свједока с обзиром да је исти у потпуној колизији са изјавама свједока А. и Б. Р., као и изјаве свједока дате на записник у току истраге, а које је суд већ претходно оцијенио као истините и вјеродостојне, те са изведеним материјалним доказима, а и с обзиром да је суд током свједочења оптуженог стекао увјерење да је исказ истог  унапријед срачунат на побољшање положаја оптуженог у овом кривичном поступку, те у коначници и на доношење ослобађајуће пресуде.

     

    На основу Записника о испитивању осумњиченог Г. Б., МУП РС, ЦЈБ Бања Лука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељења за општи криминалитет, Одјсек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, а који је изведен од стране одбране, овај суд је утврдио да је оптужени, тада осумњичени, за предметно кривично дјело дана 08.02.2017. године, у ЦЈБ Бања Лука дао изјаву у својству осумњиченог те том приликом изјавио да није крив за предметно кривично дјело.

     

    На основу Службене забиљешка Полицијске станице Бањалука – Обилићево, број ... од 03.09.2016. године и Службене забиљешке Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор полиције, Полицијска станица Бањалука Обилићево, број ... од 03.09.2016. године, овај суд је утврдио да су полицијски службеници ПС Обилићево дана 03.09.2019. године сачинили службене забиљешке у вези са поступањем по пријави А. Р., а на околности  извршења тешке крађе у покушају, у стану који се налази на адреси у улици ..., у Б..

     

    На основу Службене забиљешка Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, овај суд је утврдио да је полицијски службеник ЦЈБ Бања Лука, Сектора криминалистичке полиције, дана 08.02.2017. године обавио разговор са поступајућим тужиоцем, те упознао исту са свим извршеним оперативним радњама, а поводом извршеног кривичног дјела на штету А. Р..

     

    Према одредби члана 232 став 1 тачка 2 Кривичног закона одређено је да кривично дјело тешке крађе постоји ако је крађа извршена на нарочито опасан или нарочито дрзак начин, док је одредбом члана 20 КЗ РС предвиђено да ће онај ко са умишљајем започне извршење кривичног дјела, али га не доврши, казнити и за покушај кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године, или тежа казна, а за покушај другог кривичног дјела само када закон изричито прописује кажњавање и за покушај.

     

    На основу свих спроведених доказа у току главног поступка, а првенствено из сагласних исказа свједока А. Р. и Б. Р., а који су били кључни за овај кривични поступак с обзиром да су исте биле непосредни очевици предметног кривичног дјела, суд је утврдио да је дана 03.09.2016. године, око 13:30 часова, у стану који се налази на адреси ..., у Б., оптужени Г. Б., у намјери прибављања противправне имовинске користи, ушао у откључан стан Р., у којем су се у том тренутку налазиле како свједокиње А. и Б., тако и ћерка А. Р., у да је том приликом из торбе у којој се налазио новчаник, покушао отуђити исти, али да га је у том чину спријечила управо А. Р. која је ортопедским помагалом своје мајке изгурала оптуженог из стана, те упркос његовим пријетњама, довикнула мајци да позове полицију, а што је иста и учинила. На овакав закључак суда, односно да је оптужени починио предметно дјело на начин како је то преходно и описано, довели су и изведени материјани докази, првенствено записник о препознавању лица Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, Одсјек за разбојништва, број ... од 08.02.2017. године, те и фотодокументација Полицијске управе Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење криминалистичке технике и ПДЗ, број ... од 08.02.2017. године, на основу које је суд утврдио да је А. Р. са 100% сигурношћу потврдила да је оптужени лице које је спорног дана покушало да изврши предметну крађу у стану на адреси ..., у Бањалуци.

     

    Овај суд налази да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела био урачунљив и да нису постојале околности које би довеле у сумњу овакав закључак. Што се тиче виности, даље, овај суд налази да је оптужени предметно кривично дјело починио са директним умишљајем, односно да је био свјестан свог дјела и хтио његово извршење, на шта указује и начин поступања оптуженог, тј. да је оптужени ушао у затворен стан оштећених те из торбе оштећене покушао да узме новчаник.

     

    Приликом одмјеравања казне, у смислу члана 37  КЗ РС, суд је цијенећи извод из казнене евиденције на име осумњиченог Г. Б., Центар јавне безбједности Бањалука, Сектор криминалистичке полиције, Одјељење за општи криминалитет, одсјек за потраге, број ... од 09.02.2017. године, констатовао да је по истом оптужени неосуђиван, али с обзиром да исти датира из 2017. године, а да је оптужени на главном претресу изјавио да је већ правоснажно осуђиван, суд је узео ранију осуђиваност као отежавајућу околност. Од олакшавајућих околности, суд на страни оптуженог није нашао ниједну.

     

    Сходно напријед наведеном, будући да је за кривично дјело тешка крађа из члана 232 став 1 тачка 2 КЗ РС прописана казна (казна затвора од једне до осам година), те узимајући у обзир да се оптужени предметном оптужницом терети за покушај овог кривичног дјела, а да је одредбом члана 20 став 2 прописано да ће се учинилац за покушај казнити блаже у границама казне прописане за кривично дјело, а да се може и блаже казнити, овај суд је оптуженом Г. Б. изрекао новчану казну у износу од 1.000,00 (хиљаду) КМ, а коју је оптужени дужан платити у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде. Ако оптужени не плати новчану казну у року, суд ће без одлагања донијети одлуку да се новчана казна замијени казном затвора, тако што ће се за сваки започетих 100,00 КМ одредити један дан затвора, сходно одредбама члана 36 став 2 и 3 КЗ РС. Овај суд сматра да ће овако изречена санкција остварити сврху кажњавања из члана 28 КЗ  РС, тј. утицати на оптуженог да не чини кривична дјела и остварити утицај на његово преваспитање, остварити утицај на друге да не чине кривична дјела, те утицати на развијање и учвршћивање друштвене одговорности изражавањем друштвене осуде за кривично дјело и неопходност поштовања закона.

    На основу члана 108 ст. 3 оштећени се са евентуално постављеним имовинскоправним захтјевом упућују на парнични поступак, с обзиром да подаци у спису не пружају довољно основа за одлучивање о истом.

     

    На основу члана 99 ст. 1 ЗКП у вези са чланом 96 ЗКП оптужени је дужан суду платити трошкове поступка у износу од 150,00 (стотинупедесет) КМ на име судског паушала, а који износ паушалних трошкова суд је одмјерио сходно личним и имовинским приликама оптуженог, те имајући и виду да се ради о не претјерано сложеном поступку који није трајао дуго, у року од 30 (тридесет) дана по правоснажности пресуде.

     

     

    Записничар:                                                                                                         Судија                                                                                                       

    Маријана Бунић                                                                                  Зоран Милојица

                                                                                                                 

     

     

    ПОУКА О ПРАВНОМ ЛИЈЕКУ:

    Против ове пресуде дозвољена је жалба Окружном суду Бањалука, путем овог суда, у року од 15 дана од дана пријема пресуде.